Kamp šampiona je zaista nešto jedinstveno jer na njemu je trenerski tim koji je okupljen tokom cele godine, a to znači da ima više usko specilizovanih stručnjaka za više segmenata rukometne igre. Samim tim se ne gubi vreme u smislu prilagođavanja na način prezentacije i prakse, već se odmah kreće u primenu. Istovremeno to je prilika da treneri iz juniorskih ili seniorskih ekipa vide i procene decu na vreme, a koji će uskoro zakoračiti u ozbiljnije rukometne vode i da ih odmah usmere u željenom pravcu.

Ja sam obožavao kampove. Oni su mi i dan danas urezani u lepom sećanju. Verovatno su bili ključni u želji da nastavim da se bavim rukometom. Mnogo toga se nauči i meni su mnogo značili za moju dalju karijeru. Apsolutno savetujem klincima da idu na kampove koliko god mogu jer će kasnije uvideti koliko je to bilo važno.

Kampovi su sjajna stvar za mladog rukometaša jer ima priliku da u kontinuitetu radi na uvežbavanju određenih rukometnih elemenata koje ne stiže da radi tokom sezone kada je u ritmu utakmica. Takođe elementi se rade po segmentima jer za to ima vremena, a kroz takva ponavljanja najbolje dolazi do usvajanja znanja i obično su to osnove bez kojih nije moguće unaprediti složenije tehničke i taktičke stvari. Ja imam divna iskustva u Kampu šampiona, bio sam na mnogim kampovima, ali ovakav koncept i ne samo rukometni treninzi, već i ostalo što ga okružuju su jedinstveni.

Već tri godine posećujem Kamp šampiona. Predivno iskustvo. Sjajno je biti okružen decom koji obožavaju rukomet. Pokušavam da im prenesem svoja iskustva jer nisu samo rukometne veštine važne, već i ljudske, karakterne i kakav pogled deca na sport uopšte treba da imaju. Bez pravog takvog pristupa nema ni rezultata. Najpre usaditi ljubav ka sportu, toleranciju, fer-plej. Ovo nisu floskule, ovo je stvarnost bez toga nema pravog sportiste.